SJEDIM U PARKU NA PRAŠNJAVOJ KLUPI DOK STARI HRAST GRANAMA NJIŠE: NEMA GA,NEMA GA VIŠE... POGLEDAM U NEBO I VIDIM TEBE,A STARI HRAST OPET ZANJIŠE:SAMA SI SAMA.. UTIHNUŠE KORACI PROLAZNIKA,USTANEM HTJELA BI PROĆI,A STARI HRAST ZANJIŠE: OSTANI,MOŽDA ĆE DOĆI...
Nema komentara:
Objavi komentar